Postpraznična depresija – mit ili rastući društveni fenomen

Iako nova godina simboliše i novi početak, za mnoge prvi januar
ništa nije promenio. Probudili smo se istim željama i problemima
kao i „prošle godine”, možda čak još umorniji jer se verovatno
slavilo do kasno u noć. Mamurluk i iscrpljenost uvode nas u novu
godinu, a ubrzo počinje i emotivni rolerkoster koji se uglavnom
među mladima dešava na samom početku nove godine.


Euforija pred praznike raste, uzbuđeni smo jer tada konačno imamo
vremena da se vidimo sa svim prijateljima i više vremena
provodimo sa porodicom. Uz to, tu su novogodišnje proslave i
putovanja. Međutim, svega par dana nakon što nas prođe praznični
hajp, vraćamo se starim obavezama, tu su posao, fakultet i brojne
svakodnevne aktivnosti, što u velikoj meri doprinosi da se posle
prazničnog ushićenja osećamo iscrpljeno, mrzovoljno,
preokupirano…


U prazničnom periodu posebno su nam nametnuta očekivanja da svi
treba da budemo srećni i lepo raspoloženi. Međutim, tu su i
očekivanja koja sami sebi postavljamo za narednu godinu –  u
novoj godini želim da smršam, više putujem, pročitam više knjiga,
prestanem da pušim… Ispitni rokovi na fakultetu se bliže, na
poslu počinju pripreme za naredni period, a i januar traje
predugo. Kada nas sustigne lavina svih nametnutih očekivanja i
ličnih želja, postaje nam pomalo tesno u sopstvenoj koži.


Upravo taj post-praznični period mnogima stvara osećaj
opterećenosti, o čemu svedoče i podaci iz Oblakoderove ankete
kojom smo hteli da saznamo više o emotivnim stanjima mladih nakon
praznika.





Tekst čitao: Ivan Radisavljević


Autorka teksta: Marija Milić


Mentorka: Marina Zec


Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.


Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.