Kako sam provela 24 sata bez interneta

Kada biste prosečnu mladu osobu pitali bez koje stvari ne bi
mogla gotovo ni dana, verovatno bi većina na prvu pomisao rekla:
mobilni telefon. Postoje brojni razlozi zbog kojih je taj odgovor
razumljiv jer nam se na telefonu nalaze svi kontakti,
fotografije, mnogi danas rade uz pomoć telefona, muziku slušamo
preko telefona, a možda najvažnije – uz pomoć telefona
(društvenih mreža i aplikacija) najčešće i najbrže komuniciramo.
Pitanje je koliko mladih zna napamet brojeve telefona svojih
najbližih ljudi, ako izuzmemo mamin ili tatin, a i zašto bi
pamtili, kada je telefon baza svih podataka. Međutim, kada kažemo
telefon, obično se misli i na internet – taj važan element naših
života koji je posebno značajan mlađoj populaciji, takozvanoj
Generaciji Z, koja gotovo da ne poznaje život bez interneta.
Predstavnici Generacije Z su kroz čitavo odrastanje imali
neograničen pristup internetu, u virtuelnom prostoru snalaze se
možda i bolje nego u svojoj sobi, a navodi se i da su zbog toga
pasivniji i manje komunikativni. Internet revolucija nam je
donela novi pogled na komunikaciju, te čak i takozvani bumeri
uživaju u mogućnostima koje pruža internet. Ipak, Gen Z je nešto
više nego ostali zavisna od internet mreže i svojih telefona.
Kako bih testirala da li će se i u kojoj meri moj dan promeniti,
rešila sam da kao predstavnica Generacije Z (na granici sa
Milenijalcima) jedan dan provedem bez interneta. *Već dva
puta sam lomila ekran na telefonu pa otprilike znam kakav je
osećaj biti par dana bez telefona, ali ne i bez interneta.*


Tekst čitala: Snežana Katunac


Autorka teksta: Marija Milić


Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.


Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.